Увац је, и даље и заувек, „кућа науке”!
Као и претходних година, и током 2022. године, на подручју Специјалног резервата природе „Увац” су рађена бројна научна истраживања и мониторинзи, у „копродукцији” Резерват Увац д.о.о. и неколико стручних „кућа”, попут Биолошког института „Синиша Станковић”, Института за мултидисциплинарна истраживања, Биолошког факултета Универзитета у Београду, као и УГ „Чувари природе”...
(Уз ово, крајем 2022. године, Резерват Увац д.о.о. је урадио Извештај о остваривања Плана управљања СРП „Увац” за период 2013.-2023. година – исти се налази на нашем сајту, на адреси: https://www.uvac.org.rs/documents/archive/6/2022. На истој адреси се налази, такође крајем 2022. године припремљен План управљања СРП „Увац” за период 2023.-2032. година. Током јануара месеца је омогућен увид у наведени документ, као и достављање примедби, предлога, сугестија и тсл.. На концу, у другој половини претходне године, урађен је још један значајан плански акт: Програм управљања рибарским подручјем Специјалног резервата природе „Увац” (краће: ПУРП СРП „Увац”) за период 2023.–2032. године, у складу са Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда. И овај акт ће бити на сајту, одмах по добијању сагласности од стране Министарства заштите животне средине, а што се очекује „брзих” дана.)
Идемо редом:
Током 2022, године, а као што је то био случај и претходних година, чак деценија, рађено је маркирање и мониторинг „његовог краљевског величанства” - белоглавог супа. Носилац посла је опет био Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, институт од националног значаја за Републику Србију у области природно-математичких наука – билогија, уз, опет, свесрдну помоћ и подршку Фондације за заштиту птица грабљивица и, свакако, Резерват Увац д.о.о.. „Носилац” целе ”приче” о маркирању и мониторингу белоглавог супа на Увцу (и Србији уопште), последњих четрдесетак година је др Саша Маринковић (Одељење за екологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и Фондација за заштиту птица грабљивица). Извештај је „пун к'о шипак”: садржи обиље разноразних података, табела, фотографија, мапа, тешко је на овом месту било шта издвојити. Ипак, то чинимо:
„Ове године прва смена алпиниста и орнитолога је маркирала младунце белоглавих супова у периоду од 3. до 5. јуна, а друга смена је маркирала птице од 10. до 12. јуна. Поред маркирања младунаца на гнезду, маркиране су 2 птице које су испале прерано из гнезда и које су пренете у Прихватни центар Увац. Укупно је обележен 11 младунаца. Лоши временски услови, испражњено језеро и лоши материјални ресурси утицали су на смањени број маркираних јединки.”
Нажалост, на овом месту морамо шире да се осврнемо на последње наведену реченицу цитата изнад. Тужна је истина, ниво воде на увачким језерима је био изузетно низак (чак 25-30-35 метара нижи од „регуларног” нивоа, односно пуне коте) током целе 2022. године. Ово се неповољно одразило на „много фронтова”, као што је, свакако, и маркирање белоглавих супова: просто је, и поред ангажовања алпиниста, веома тешко било доћи до гнезда. (Низак водостај се негативно одразио и на мрест одређених рибљих врста, размножавање водоземаца, условио је изузетно лошу туристичку сезону, тиме и знатан „мањак у каси”...) „Лоши материјални ресурси” – ово једноставно значи да за предметна истраживања, односно маркирање и мониторинг супова (науку уопште!) треба издвојити знатно више новца него што је то био случај до сада. Овај посао, за сада, још увек у доброј мери почива на ентузијазму и залагању неколицине људи, а што свакако није одрживо решење. Резерват Увац д.о.о. је Програмом управљања за 2023. годину предвидео дупло већи износ средстава него што је то био случај у претходној години – надамо се да ће средстава (и) бити: део од стране надлежног МЗЖС, део од туристичких активности управљача.
Позитивна ствар је што хранилиште „Манастирина”, популарни „ресторан за белоглаве супове” функционише одлично. Извештај, у том делу, каже:
„Једини разлог опстајања белоглавог супа у Србији је функцонисање хранилишта у Специјалном резервату природе Увац које би требало да буде пример за развијање и примену мера заштите у другим заштићеним подручјима.”
Читајте Извештај о маркирању и мониторингу белоглавог супа на овој страници.
Током 2022. године рађен је мониторинг фауне водоземаца и гмизаваца, наставак истраживања из 2019. и 2021. године. Опет, као што је то било и до сада, на овом послу су више него успешно сарађивали Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и Резерват Увац д.о.о.. Извештај, у једном свом делу „каже”:
„Наставком истраживања у 2022. години забележено је девет врста водоземаца – три врсте репатих и шест врста безрепих водоземаца, као и седам врста гмизаваца – три врсте гуштера и четири врсте змија”.
„Гуру” посла мониторинга фауне водоземаца и гмизаваца је (о чему смо и раније писали) светски признати стручњак, др Јелка Црнобрња Исаиловић, професор на ПМФ-у у Нишу, Одсек за биологију и екологију и научни саветник Одељења за еволуциону биологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”. Стручност и ентузијазам др Јелке Црнобрња Исаиловић, као и њених најближих сарадника су на врхунском нивоу.
Шире, односно, о којим врстама водоземаца и гмизаваца се ради, као и о свему осталом везано за наведено истраживање, можете пронаћи у самом Извештају.
Током 2022. године, као што је то било и током 2021. године, реализован је пројекат: Истраживање фауне слепих мишева у спелеолошким објектима заштићеног подручја СРП „Увац” – наставак истраживања. Подручје СРП „Увац” карактеришу, између осталог, бројни спелеолошки објекти, међу којима су најзначајнији следећи пећински системи: Ушачки пећински систем (Ушачка пећина, Ледена пећина и јама Бездана), Тубића пећина и Баждарска пећина. Носилац пројекта је био, као и до сада, Биолошки факултет Универзитета у Београду, руководилац пројекта је била, опет као и до сада, др Јелена Буразеровић, научни сарадник за ужу научну област: Екологија, биогеографија и заштита животне средине.
Из Извештаја о Истраживање фауне слепих мишева у спелеолошким објектима ЗП СРП „Увац”:
„Преглед резултата истраживања по регистрованим врстама слепих мишева
Породица потковичара (Rhinolophidae): Мали потковичар Rhinolophus hipposideros и Велики потковичар Rhinolophus ferrumequinum;
Породица вечерњака (Vespertilionidae): Европски широкоушан Barbastella barbastellus, Дугопрсти вечерњак Myotis capaccinii, Водени вечерњак Myotis daubentonii, Риђи вечерњак Myotis emarginatus, Мали ноћник Nyctalus leislerii, Обични ноћник Nyctalus noctula, Обични слепи мишић Pipistrellus pipistrellus, Шумски слепи мишић Pipistrellus nathusii, Европски смеђи дугоушан Plecotus auritus, Европски сиви дугоушан Plecotus austriacus;
Породица дугокрилаша (Miniopteridae): Европски дугокрилаш Miniopterus schreibersii.”
Шта је рађено и какви су разултати у 2022. години, читајте у Извештају о резултатима пројекта Истраживање фауне слепих мишева у спелеолошким објектима заштићеног подручја СРП „Увац”.
Током протекле 2022. године, као уосталом и свих претходних година (као што ће бити и свих будућих година), нисмо занемарили рибарство, важну делатност у нашем раду: наиме, Резерват Увац д.о.о. управља рибарским подручјем СРП „Увац”.
Поред напред поменутог ПУРП СРП „Увац” за период 2023.–2032. године, урађен је (редован, трогодишњи) Извештај о мониторингу стања рибљег фонда на рибарском подручју СРП „Увац” за 2022. годину, од стране др Стефана Скорића, др Мирослава Никчевића и др Душана Николића, сви запослени Институту за мултидисциплинарна истраживања, (при Универзитету у Београду) сви наши „стари знанци”, и, што је најважније, изузетни стручњаци из области ихтиологије.
„Квалитативном анализом ихтиофауне истраживаног подручја, констатовано је присуство 25 врста из 23 рода, сврстаних у 9 фамилија. ... Списком су обухваћене врсте чији је бар један примерак уловљен током различитих вишегодишњих истраживања. Према наведеним подацима, а на основу пространства и срединских услова, може се рећи да је биолошка разноврсност ихтиофауне висока, као и да је основна карактеристика ихтиофауне значајан ниво аутохтоности. Важно је да се овакво стање одржи и у даљем периоду газдовања. Такође, све даље мере требало би да имају за циљ не само одржање постојећег стања, већ и његово побољшање кроз појачан риболовни притисак на непожељне алохтоне врсте (пре свега бабушка, сунчица, амурски чебачок). Ихтиофауну испитиваног рибарског подручја чине нативне врсте слива Увца (15), као и ненативне (шаран, смуђ, сом, бодорка, деверика) и унете алохтоне врсте (језерска златовчица, калифорнијска пастрмка, бабушка, амурски чебачок, сунчица). Од укупно 25 забележене врсте, 15 је заштићено националном легислативом. Вијуница (Cobitis elongata) и пеш (Cottus gobio) се налазе у режиму строго заштићених врста. Преосталих 13 врста: младица, поточна пастрмка, речна мрена, поточна мрена, шаран, плотица, скобаљ, клен, деверика, бодорка, сом, смуђ и манић; спадају у категорију заштићених врста, чија се заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација уређује прописима из области рибарства.” – наведено је, између осталог у обимном Извештају (на преко 60 страна), који садржи бројне табеле, графиконе...
Током 2023. године радиће се – предвиђено је Програмом управљања - ихтиофаунистичка истраживања утицаја алохтоних (унетих) врста на аутохтоне врсте у водама Увачких језера, а са циљем очувања аутохтоних врста риба.
Комплетан Извештај о мониторингу стања рибљег фонда на рибарском подручју СРП „Увац” за 2022. годину можете „гледати, листати, проучавати” на овој страници.
Током '22. године настављена су ихтиофаунистичка истраживања младице (Hucho hucho). На овом послу, а као што је то био случај и пуно пута раније, сарађивали смо са Институтом за мултидисциплинарна истраживања.
„У ихтиофауни подручја, младица (Hucho hucho) заузима истакнуто место по свом конзервационом и рибарственом значају. Младица припада фамилији пастрмки и представља највећу салмониду на свету. Изузетна риболовна атратктивност и велики риболовни притисак, али и многобројни фактори девастације њених природних станишта довели су до фрагментације популација и пада бројности у већем делу ареала. На подручју СРП „Увац” младица насељава акумулацију „Увац”, као и реке које у њу утичу. Газдовање и заштита ове врсте огледа се у виду стриктно прописаног режима риболова, као и у појачаној контроли током периода мреста и тоталном забраном риболова у рекама у којима се младица мрести. У својим плановима управљач је иницирао покретање пројекта, којим би се започело са обележавањем јувенилних јединки у циљу добијања егзактних подастака о расту и њиховој дисперзији у рекама где се мресте на подручју резервата.” – пише у Извештају, делу Полазне основе.
„Током овогодишњег мониторинга маркирано је 25 јединки што је знатно више него претходних година. Ове године је поред локација које су од раније контролисане и праћене, као значајно место за мрест и раст јувенилних младица уочен локалитет...”
Читајте Извештај!
Да се на овом месту још једном вратимо птицама: и суповима и комплетној фауни птица Увца и околине.
Активности на истраживању диверзитета птица СРП „Увац” (са посебним освртом на врсте од приоритета за заштиту према NATURA 2000 програму) су настављене током 2022. године. Комплетну „причу”, више година уназад, са скромним средствима и великим ентузијазмом, „удруженим снагама гурају”, Резерват Увац д.о.о. и Еколошко удружење „Чувари природе”. Наиме, током протекле године Резерват Увац д.о.о. на предметна истраживања није утрошио ни „један једини динар”. Ипак, чувари заштићеног подручја и чланови поменутог удружења су „сели и сабрали податке” – наведено је Брано Рудић, председник удружења, „уобличио” у Извештај о истраживању диверзитета птица СРП „Увац” у 2022. години, поткрепљен „напуњен”!) бројним подацима, информацијама, занимљивостима, фотографијама...
„Током истраживања диверзитета птица СРП „Увац“ у 2022. години евидентирaнo je 108 врстa птица, од тога су 77 гнездарице. Посматрана је и нова врста птице за резерват: Larus cachinnans Сињи галеб, две птице, 18. децембар, Златарско језеро.”
„По птицама грабљивицама ово је један од највреднијих делова Србије (10 гнездарица), а посебно је значајно присуство белоглавог супа, сурог орла, змијара, сивог сокола и осичара. Најзначајнији представници сова су: буљина, дугорепа сова, гаћаста кукумавка, ћук и шумска сова. Значајне гнездарице су и лештарка, камењарка, шумска шљука, лешникара, полојка, прдавац, легањ, воденкос, кос камењар, горска ласта и пузгавац. Увачка језера су значајно одмориште за птице за време сеобе, а то се нарочито односи на птице водених станишта од којих неке и зимују у резервату. На њима се гнезди највреднија и најстарија национална популација великог ронца.”
Дата су два мала одломка из Извештаја, „чисто” да вам мало ”заголицају” машту.
Комплетан Извештаја о истраживању диверзитета птица СРП „Увац” у 2022. години се налази на овом линку.
На крају, децембра месеца 2022. године, реализована је активност: Контрола успешности гнежђења белоглавог супа, са цензусом. За ову активност, опет смо ангажовали „позвали у помоћ”!) ЕУ „Чувари природе”, те укључили све „теренце” запослене у Резерват Увац д.о.о.. Обавеза ЕУ „Чувари природе”, поред теренског рада, била је и да сачини детаљан извештај о спроведеној активности, поткрепљен табелама, фотографијама... Активност је успешно реализована.
Извештај о Контроли успешности гнежђења белоглавог супа, са цензусом, „илустрован” табелама и фотографијама, можете читати и анализирати на овој страници.
„Иза нас” је поприлично успешна „научна” година на Увцу. Били би још знатно задовољнији да смо реализовали неке планиране активности, а које нису реализоване због недостатка финансијских средстава. Конкретно, ради се о следећим активностима, односно истраживањима: Мониторинг водних тела подручја СРП „Увац” – наставак истраживања рађених током 2021. године; Инвентаризација и картирање типова станишта и ретких и заштићених врста биљака у СРП „Увац” - у оквиру ове активности (а на чему посебно инсистира Завод за заштиту природе Србије) посебну пажњу смо планирали да обратимо на мониторинг популације следећих биљних врста: змијоглавка (Echium russicum), монашки пупавац (Silene pusilla subsp. Monachorum) и представника из фамилије орхидеја (фам. Orchidaceae), ово стога што је станиште ових врста неопходно сачувати, као и пратити бројност њихових популација; Тотални попис дневних лептира на различитим локалитетима у границама заштићеног подручја. Све напред наведено (као и још много тога другог), а што нисмо урадили у претходној години, планирамо да урадимо у 2023. години (наиме, све ово смо предвидели Програмом управљања СРП „Увац” у 2023. години), наравно, ако будемо располагали довољним финансијским средствима – ово, пре свега, зависи од помоћи и подршке МЗЖС и од туристичке сезоне. Надамо се најбољем!
Дарко Ћировић
Фотографије: Саша Прерадовић, Мирослав Никчевић, Јелка Црнобрња Исаиловић, Јелена Буразеровић, Брано Рудић, Новак Пејовић, и Дарко Ћировић
Увац, мониторинзи и истраживања у 2022. години
