Увачка језера

Увац и Увачка језера (хидрохрафија)

Увац извире на око 1.460 m н.в, у селу Царичина, изнад куће Кораћа. Улива се у Лим на око 440 m н.в. Извор је хелокреног типа и дренира део североисточне падине планине Озрен. Низводно, у њега се улива већи број мањих безимених потока који дренирају остатак Озрена. Дужина тока реке Увац је 119 km, а површина слива 1.334 km2. Просечан годишњи проток воде у горњем току је 5 m3/s, код Кокиног Брода 12,45 m3/s, а на ушћу 18 m3/s (Станковић, 2000.).

Прва, већа, притока реке Увац је Дубоки поток који се на коти од 1.212 m н.в. улива у Увац, са десне стране. Дубоки поток је већег капацитета од Увца.
У горњем току, најважнија, а уједно и највећа притока Увца је Вапа. Са својим притокама дренира северни део Пештерске висоравни и Сјеничко поље. Слив Вапе има површину од 519 km2. Само ушће, северно од брда Лупоглав, је потопљено Увачким (Сјеничким) језером. Просечан протицај пре улива у језеро је 7,2 m3/s (Зеремски, 1965.).

Ток реке Увац је преграђен бранама које формирају три језера која испуњавају већи део клисуре и кањона надморске висине од 985 до 760 m н.в.

Увачко (Сјеничко) језеро

Увачко (Сјеничко) језеро је настало преграђивањем Увца у селу Акмачићи, браном дугом 160 и високом 110 m. Језеро се налази се на надморској висини од 985 m и после Власинског, највише је у Србији. Језеро је дугачко око 25 km и запремине је 212 милиона m3 воде (Станковић, 2000.). Ово језеро је најмлађе по постанку, пошто је хидроелектрана у рад пуштена 1979. године.

Максимална дубина језера је 108 m. Температура језерске воде најнижа је у фебруару, док се највише температуре (15-16оC) бележе у јулу и августу. Језеро је испунило дубоку клисуру коју је Увац усекао у кречњачки масив сјеничке висоравни, па и кањонске делове ушћа Вељушнице и Кладнице.

Вељушница и Кладница (Кладничка река) представљају граничне речице између подручја Сјенице и Нове Вароши. Кладница извире на висини од 1.289 m и укупне је дужине од око 15 km (Марковић, 1962.).

Доњи део клисуре Сјеничког језера и почетни клисураст део следећег, Златарског језера је 1995. године проглашен Специјалним резерватом природе, под називом "Клисура реке Увац".

Златарско језеро

Златарско језеро настало је изградњом бране на 805 m н.в., у Кокином Броду, недалеко од Нове Вароши. Брана је висока 83 m, а дугачка 1.264 m. Површине је око 750 ha, односно 7,50 km2. У брани се налази хидроелектрана "Кокин Брод" која је почела са радом 1962. године. Језеро акумулира 250 милиона m3 воде (Станковић, 2000.). При максималном водостају акумулација у мају и јуну допире до хидроелектране "Увац".

Језерска вода је потопила знатне делове Тисовице и Злошнице. Долина Тисовице потопљена је на дужини 4,5 km, а Злошнице око 2,5 km. Температура воде варира од 3,50С у јануару до 20,90С у јулу. Виша температура условљава већу еутрофикацију. Вода је друге класе и провидности 3 до 4 m.

Тисовица је десна притока Увца која извире на 1.080 m н.в., а након 18 km тока улива се у акумулацију Кокин Брод. У хидроакумулацију се са леве стране улива и Злошница, после 13 km тока. Извориште Злошнице је на око 1.420 m н.в., и у горњем току носи назив Лошница.

Радоињско језеро

Радоињско језеро је треће и најнизводније, на 805 m н.в. Настало је подизањем бране на 43 km од ушћа Увца у Лим. Брана је изграђена на 760 m н.в., висока 40 m и дугачка 150 m. Површине је око 180 ha. Језеро је укљештено између стрмих кречњачких обала и дугачко 11 km са највећом дубином од око 30 m. Ширина воденог огледала непосредно иза бране износи 300-500 m, али се језеро узводно сужава тако да је на неким местима уже од 50 m. Спада у групу мањих вештачких језера са капацитетом од 4 милиона m3. Просечни протицај воде на месту бране је 13 m3/s. У време високог водостаја, вода Радоињског језера допире до бране у Кокином Броду. Температура воде је нешто нижа од предходног (10-120С) зато што долази са дна Златарског језера и додатно се расхлађује пролазећи кроз турбине хидроелектране "Кокин Брод". Има мало колоидних честица у води, због релативно чврсте обале, што условљава и провидност до 5 m.

Иначе, ово језеро има улогу резервоара воде за хидроелектрану "Бистрица" на десној обали језера Потпећ на Лиму. Од Радоињског језера до ушћа у Лим, Увац нема већих притока. У извесном смислу је то компензациони базен из којег се у систем Лима тунелима пребацује знатна количина воде за хидроелектрану Бистрицу а потом у језеро “Потпећ”.