Ушачки пећински систем
Ушачки пећински систем је највећи досад познати пећински систем у Србији, односно највећи спелеолошки објекат у Србији. Само име указује на сложену структуру. Поред величине, Ушачки пећински систем и по другим карактеристикама представља један од најзанимљивијих спелеолошких објеката у Србији и као такав представља једну од темељних вредности резервата. Систем представља разгранату структуру и састоји се из две пећине и једне јаме чији су канали међусобно повезани и имају укупну дужину од 6.185 m (М. Љешевић, 1982.). У састав Ушачког пећинског система улазе Ушачка пећина, Ледена пећина и јама Бездана. Систем укупно има 4 улаза, Ледена пећина и Бездана по један улаз, а Ушачка пећина два.
Ушачка пећина чини већи део система. Први улаз се налази у селу Горње Лопиже на крају слепе долине Дубоког потока. Удаљен је 9 km од Сјенице. Други улаз се налази у кориту Увца. Јамски улаз у Бездану налази се на кречњачком одсеку слепе долине Милетин До и око 0,5 km северозападно од првог улаза у Ушачку пећину. Улаз у Ледену пећину је, такође, у кориту Увца, на око 250 m низводно од улаза у Ушачку и од којег је хипсометријски нешто виши. Висинска разлика између улаза у Бездану и другог, изворског улаза у Ушачку пећину из кањона Увца износи 125 m, по чему систем спада у дубље спелеолошке објекте у Србији.
Истраживањем Ушачког пећинског система, односно Ушачке пећине бавили су се Б. Ж. Милојевић (1921.), М. Зеремски (1967.), М. Љешевић (1974, 1976, 1978, 1982.), спелеолози Академски спелеолошко-алпинистичког клуба (АСАК) из Београда и Спелеолошки одсек Београда (СОБ-а) и др.
Ушачка пећина
Ушачка пећина је најнижи и највећи саставни део система. Има два улаза. Један је из слепе долине Дубоког (Ушачког) потока на 1.020 m н.в. а други је 1.160 m северно у кањону Увца на висини 955 m н.в. Укупна дужина канала Ушачке пећине износи 2.520 m при чему је главни канал дужине 2.090 m док остатак припада бочним каналима (М. Љешевић, 1982.). Висинска разлика између улаза је 65 m, а пад канала износи 3,1%.
Ушачка пећина је хидролошки активна. Кроз њен главни канал протиче повремени ток. Она практично представља тунел кроз који протиче Дубоки поток. На више места у пећини ток понире и поново се појављује у виду извора и тока. На великом броју места у пећини, нарочито на местима промене правца канала, присутне су речне терасе које су изграђене од кластичних седимената које је овај ток одложио.
Ушачка пећина обилује накитом (М. Љешевић, 1982.). Први део Ушачке пећине, од главног улаза до Раскрснице (спајања са Везним каналом) је оскудан у накиту који се само местимично појављује и то углавном у виду усамљених или малобројних драперија, малих група сталагмита и сталактита или група танких и кратких сталактита. Изузетак у овом делу пећине је Високи заобилазни канал иза Треће дворане где се налази "велика количина пећинског накита" (М. Љешевић, 1982.). Други део Ушачке пећине је знатно богатији пећинским накитом, разноврснији и атрактивнији. Све су чешћи масивни сталактити и сталагмити, а јављају се и стубови. Присутни су саливи и бигрене терасе.
Бездана
Бездана је најмањи део Ушачког система, али је најрашчлањенија што је чини најинтересантнијом. Састоји се из шест целина: Јама Бездана (улаз у део Бездана), Велика дворана, Галерија и канал са кадама, Уски канал, Везни канал и Канал са стубовима. Улаз у јаму Бездану налази се на крају слепе долине Милетин До. Удаљен је око 0,5 km у правцу запад-северозапад од првог, главног улаза у Ушачку пећину.
Ледена пећина
Ледена пећина простире се између краја канала са стубовима, који припада Бездани, и улаза (у Ледену пећину) у кањону Увца. Укупна дужина свих канала Ледене пећине износи 2093 m, главни канал је 1.527 m, а остало су бочни и споредни канали. Главни канал Ледене пећине простире се практично паралелно главном каналу Ушачке пећине на хоризонталном растојању од око 100 m са приближном висинском разликом од 35-50 m. У плану гледано, такође је у облику слова "C".
Ледена пећина је веома богата пећинским накитом (М. Љешевић, 1982.). По обиљу накита истичу се прве три дворане Ледене пећине, део Четврте дворане и Западна галерија. Најзаступљенија форма накита су стубови. Стубови су високи, 10 m и више, великог пречника, а јављају се појединачно и у колонијама. Најрепрезентативнији су велики стубови у Трећој и Четвртој дворани, где се посебно истичу два стуба пречника 5 и 6 m и 4 m висине. Поред стубова у знатној мери су заступљени сталагмити, драперије, бигрене кадице са атрактивним микроформама као што су корали, кристални јежеви, стакласте иглице и др. Заступљен је и знатан број травертинских тераса.
Део Четврте дворане и Пета дворана немају накита, а део канала непосредно иза Пете дворане је оскудан накитом. Накита има и у Главном каналу иза Понорског канала и у скоро свих шест галерија до краја пећине. Поред сталактита, сталагмита и драперија, има салива у нешто већем броју.
Тубића пећина
Налази се у селу Тубићи, 5 km северозападно од Сјенице. Има два улаза који се налазе на висинама 1.020 m н.в. и 980 m н.в. Први, виши је понорски и налази се на крају слепе долине Маљевинског потока у Тубићима, а други, нижи је изворски и налази се у левој долинској страни Увца.
Према М. Зеремском (1967.) дужина главног канала износила је 820 m, а укупна дужина канала 1.002 m. Према новијим истраживањима (Академски спелеолошко-алпинистички клуб, АСАК, 1983., П. Ђуровић ед., 1999.) дужина главног канала износи 798 m, а укупна дужина канала 1.929 m.
Први, виши улаз (у Тубићима) је ширине 3 m и висине 8-10 m, а изнад њега је 25 m висок кречњачки одсек (М. Зеремски, 1967.). Други улаз, у клисури реке Увац је око 8 m ширине и око 20 m висине, а налази се на 30 m високом кречњачком одсеку. На површини кречњачке пречаге између два улаза постоји сува, фосилна, прекрашка долина Маљевинског потока.
У плану, Тубића пећина је благо вијугав, умерено разгранат простран канал.
Тубића пећина је повремено хидролошки активна. Један улаз јој је у функцији понора а други је извор. Пећина је проточна и њен главни канал практично представља проточни тунел Маљевинског потока, у хидролошки активном делу године. Већим делом године пећина је претежно сува. Горњи канал је хидролошки неактиван. Изградњом бране и формирањем Сјеничког језера, направљен је успор који је знатно променио природни хидролошки режим Тубића пећине. Други улаз је до одређеног нивоа стално потопљен, док је велика дворана иза њега већином зајезерена, тако да се већим делом године у пећину може ући чамцем из успореног тока Увца (Сјеничког језера).
Пећина је богата накитом и обилује терасама. Заступљени су највише сталактити, који су углавном кратки танки и здепасти. Има сталагмита, салива, драперија и др. Присутни су назупчени вертикални кречњачки слојеви.
Баждарска пећина
Баждарска пећина налази се у селу Урсуле, засеок Таировићи, око десет километара северозападно од Сјенице, на десној обали Увца у близини ушћа Кладнице у Увац. Улаз се налази на 1.075 m н.в., односно 155 m је изнад нивоа Увца.
Улаз Баждарске пећине је ширине 8 m и висине 12 m. Налази се испод високог кречњачког одсека на крају слепе долине тока Ријеке. Иза широког улаза пружа се пространи канал - дворана. У улазну дворану спушта се и 32 m висока виглед. Укупна дужина канала износи 617 m. Дужина главног канала је 463 m (М. Љешевић, 1982.). Денивелација је 15 m, што је 3,24%.
Баждарска пећина има хидрогеолошку функцију понора. М. Љешевић, 1982. и П. Ђуровић, 1998. године наводе да кроз део пећине протиче повремени ток, а од средине пећине сталан ток, као и да је завршетак пећинског канала стално потопљен. Међутим, током истраживања, 2002. године, пећина је у целости била сува.
На удаљености од 100 m од улаза део канала је најбогатији накитом. Развијени су стубови, сталагмити, сталактити у облику цевчице, каде и др.
Баждарска пећина је релативно једноставан, хоризонтални спелеолошки објекат значајних димензија (дужине) и спада у ред дужих пећина у Србији. Има хидрогеолошку функцију понора и у том смислу има карактеристику репрезентативности. Површина кречњачког масива је заравњен плато са површинским карстним рељефом карактеристичним за прелазни тип косова (Ј. Цвијић, 1923.).