Белоглави суп

Белоглави суп (Gyps fulvus)

Белоглави суп је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Станарица је, али младе птице доста и далеко лутају. Настањује пространа отворена подручја са клисурама и слабом вегетацијом у планинским и медитеранским пределима (степе, полупустиње, пашњаци), са поткапинама и терасама на високим и неприступачним литицама погодним за гнежђење. Потребна му је близина воде. Већи део дана проводи одмарајући се на стенама, а остатак у лету претражујући терен или на пронађеној лешини.

Белоглави суп је наша највећа птица са распоном крила око 2,80 m и просечном тежином од 7,5-8,5 kg, а може достићи и 11 kg. Женка носи само једно јаје, крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже оба родитеља 54-56 дана. Процес раста излеглог младунца на гнезду траје од 110-130 дана. Гнежђење се обавља на стенама различитог састава, углавном кречњачким. Гнежђење белоглавог супа је групно и образују се колоније, ретко изоловани парови. Полно сазревање траје 4-7 година, после чега се млади најчешће враћају у завичајну колонију.

Белоглави суп је дружељубив, за разлику од осталих лешинара западног палеарктика, гнезди се у лабавим колонијама, али гнезда могу да буду веома близу једно другом. Ретко се гнезде усамљени парови, моногамни су, везе су доживотне. Гнездо прави у пукотинама стена, на полицама и поткапинама литица, углавном између 500 и 1200 м н. в. Веома ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица.

Храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна), али и лисица, паса, зечева и сл. Ретко напада живи плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Претежно се храни мекшим ткивима (изнутрицама и мишићима). Дуг, покретљив врат, прекривен густим паперјем, омогућује му дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама, на већим подручјима него остали европски лешинари. Редовно претражује подручје пречника од 50 до 60 км око одморишта или гнезда, а често и знатно шире подручје пречника 120-150 км.

Прилично мала бројност белоглавог супа са ниским репродуктивним потенцијалом, природним за ову врсту, указује на нужност примена мера које ће обезбедити услове опстанка ове врсте у природи и допринети стабилизацији и повећању бројности популације на подручју резервата, у првом реду изградњом хранилишта, вештачким узгајањем и реколонизацијом/реинтродукцијом.

Стални извор хране обезбеђује стицање потребне кондиције за гнездеће парове у неповољном периоду године (зимски месеци), пред сезону парења и на тај начин омогућава повећање броја гнездећих парова. Такође, елиминише факторе који би негативно утицали на репродукцију, јер је познато да лешинари у природи не лове, већ угинуле животиње налазе по принципу вероватноће.

Хранилиште смањује ареал активности у потрази за храном (ареал је око 120-150 km), и на тај начин смањује могућност тровања преко узимања отровних мамаца који су још у широкој примени на ширем ареалу активности. Поред тога, стални извор хране такође утиче на задржавање младих полно незрелих јединки у колонији и привлачи неспарене птице, чиме се повећава могућност обнављања колоније.

Од око 130 врсте птица на простору СРП ''Увац'' и околине, белоглави суп је најзначајнија врста. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији и једна од највећих на Балкану. Бројност белоглавог супа је током последњих 20ак година редовно расла, тако да сада на Увцу има око 450-500 јединки, односно око 110 гнездећих парова.

Белоглави суп - галерија фотографија

Белоглави супови Белоглави супови на хранилишту Белоглави супови на хранилишту Белоглави суп Пар белоглавих супова Белоглави суп Пар белоглавих супова Белоглави суп Белоглави супови на хранилишту Белоглави супови на хранилишту Белоглави суп у лету Белоглави супови на хранилишту Белоглави суп у лету Белоглави супови на хранилишту Белоглави супови на хранилишту Белоглави суп у лету Белоглави суп у лету