Дана 13. маја 2020. године, на локалитету Кокин Брод, недалеко од бране ХЕ "Кокин Брод" и Визиторског центра, на самој обали Златарског језера, чувар заштићеног подручја Стево Радовановић је прво уочио а потом и фотографисао "неку необичну птицу", а коју је први пут посматрао. Фотографије је проследио запосленим колегама, са питањем: "Шта је, бре, људи, ово?". Искрено, нико није знао одговор – јер су се сви први пут сусрели са овом врстом. За помоћ око идентификације смо се обратили старим "знанцима", односно пријатељима и сарадницима из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Еколошког удружења "Чувари природе", господи Милану Ружићу, Брану Рудићу и Ђурђу Ђуковићу. Убрзо/одмах су почели да стижу одговори: "Ооооо, супер, сјајно...! Шљука камењарка! Arenaria interpres! Кад, ко, где...? Ооооодличан налаз!"
Значи, шљука камењарка (Лат. Arenaria interpres)! Значи, 188. врста за Увац! Приде, изузетно, изузетно ретка врста за Србију, још ређа за подручје јужно од Саве и Дунава.
У публикацији Птице Србије – критички списак врста, објављеној 2015. године (Издавачи: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, приређивачи: Марко Шћибан, Драженко Рајковић, Димитрије Радишић, Воислав Васић и Урош Пантовић), о шљуки камењарки пише:
"Landbeck (1843) наводи да је почетком 19. века у Срему бележена само на Дунаву и да је врло ретка. Након тог периода врста је до 1950. евидентирана само једном и то у околини Сенте (Чорнаи, 1939). У другој половини 20. и почетком 21. века нађена је на више локалитета у Бачкој и Банату (нпр. Antal i sar., 1971; Pelle, 1967; Димитријевић, 1984; Терновац и Лукач, 1989; Лакатош, 1992; Хуло, 1997б; Гергељ и сар., 2000; Веребељи и сар., 2005; Шћибан и сар., 2010). Највише су забележене четири птице на једном месту (Pelle, 1967; Хуло, 1997а). Јужно од Саве и Дунава нађена је свега у три наврата (Стојнић, 2000; Поповић, 2001; Раковић и Новаковић, 2003).
Very rare during the 19th and first half of 20th century. By the beginning of the 21st century, the species was recorded mainly in Banat and Bačka regions. There are only 3 findings south of the Sava and Danube Rivers. Migrant."
Понављамо/цитирамо: "Јужно од Саве и Дунава нађена је свега у три наврата (Стојнић, 2000; Поповић, 2001; Раковић и Новаковић, 2003)." Значи, у првом наредном издању књиге, треба ово променити у "Јужно од Саве и Дунава нађена је свега у четири наврата" и додати: Радовановић, СРП "Увац", 2020!
Елем, сјајан налаз, свакако!
Пар речи о самој птици/врсти: Дужина тела од врха репа до врха кљуна je од 21 до 24 cm. Средње велика, округласта птица из породице Scolopacidae са карактеристичним клинастим, зашиљеним кљуном, наранџастим ногама и прошараним крилима која се најбоље виде док птица лети. Полни диморфизам је присутан, а посебно изражен током периода гнежђења. Мужјак тада има јарко наранџасто обојено покровно перје на леђима и крилима, док су женке и млади мужјаци смеђе обојени, са загаситим нијансама наранџасте. Гнезди се на обалама Скандинавског полуострва, северним обалама Азије, Гренланда и Северне Америке. Селица је. Зиму проводи уз обале северне, западне и јужне Европе, Африке, јужне, источне и југоисточне Азије, Северне Америке, Јужне Америке и Аустралије. Гнезди се у приобалним подручјима, на каменитим, шљунковитим и пешчаним обалама мора, заливима и приобалним мочварама. Ван периода гнежђења, задржава се уз морске обале и ређе на пространим језерима и рекама. Храни се инсектима и њиховим ларвама, рачићима, мекушцима, глистама и другим бескичмењацима.
(Наведене податке о врсти нам је доставио Милан Ружић, а део смо "скинули" са интернета.)
Раније смо писали: циљ нам је да на Увцу забележимо свих 200 врста птица! Мишљење орнитолога је да је ово веома реалан циљ. (Чак, неки еминентни орнитолози сматрају/мишљења су да на Увцу можемо очекивати и свих 220 врста! – само да добро "отворимо очи"). Да није било ванредних околности, свакако би се овом циљу знатно приближили током пролећа 2020. године... Шљука камењарка је, понављамо, 188. врста!
Настављамо даље!
Позив за помоћ и подршку је вазда отворен!
Бујрум, илити: добродошли!
У прилогу се налазе и три фотографије које је "направио" чувар Стево Радовановић (поносни "проналазач"!), као и једна фотографија на којој смо птицу само мало "приближили" и "појачали" контраст – ово из разлога што су оригиналне фотке начињене мобилним телефоном, те нису баш врхунског квалитета.
Дарко Ћировић
Резерват Увац д.о.о.
