'Ајмо реално: да ли се „ико икад” у општинама Нова Варош и Сјеница (извесно: и шире) бавио науком и научним истраживањима као што је то чинио Резерват Увац д.о.о. током 2021. године (али и годинама уназад, што смо, истина, слабо „рекламирали” , тј. слабо се „хвалили”?!) Наравно, у сарадњи са стручним „кућама”, са еминентним стручњацима, односно бројним докторима наука.
Идемо редом:
Активности на истраживању диверзитета птица СРП „Увац” са посебним освртом на врсте од приоритета за заштиту према NATURA 2000 програму су настављене током 2021. године. Комплетну „причу”, неколико година уназад, „удруженим снагама гурају” Резерват Увац д.о.о. и Еколошко удружење „Чувари природе” (чији је председник агилни Брано Рудић), здушно и колико могу помажу Завод за заштиту природе Србије, Фондација за заштиту птица грабљивица... Током истраживања диверзитета птица СРП „Увац” у 2021. години евидентирано је 5 нових врста: 1) Chlidonias hybridus Белобрка чигра (две птице, 30. април, Златарско језеро), 2) Calidris temminckii Седа спрутка (8. мај, Златарско језеро), 3) Tringa erythropus Црни спрудник (26. септембар, Радоиња), 4) Aythya marila Морска црнка (мужјак, 24. октобар, Златарско језеро) и 5) Larus michahellis Морски галеб (две птице, 1. јул, Златарско језеро; четири птице, 2. октобар, Златарско језеро; четири птице, 17. октобар, Златарско језеро; три птице, 28. октобар, Златарско језеро). Такође, орнитолог-аматер Бранимир Ћировић је Резерват Увац д.о.о. уступио своју белешку из 04. маја 2018. године, заједно са фотографијом, о посматрању Lanius senator црвеноглавог сврачка. Узимајући у обзир и овај податак, број новозабележених врста током истраживања у 2021. години и претходна истраживања дошло се до укупног броја од чак 216 забележених врста птица у СРП „Увац”!
Када су у питању белоглави супови, цитирамо из Извештаја о истраживању диверзитета птица СРП „Увац” следеће:
„Захваљујући великом повећању броја парова белоглавих супова у СРП „Увац“ у последњих неколико година дошло је до проширења колоније и насељавања следећих локалитета: Мучањ, Нинаја, Оштрик, Доброселичка река, Муртеница и кањон Лима.”
Комплетан Извештај о истраживању диверзитета птица СРП „Увац”
Током 2021, године, а као што је то био случај и претходних година/деценија, рађено је маркирање и мониторинг белоглавог супа. „Носилац посла” је био Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, уз свесрдну помоћ и подршку Фондације за заштиту птица грабљивица и, наравно, Резерват Увац д.о.о.. Укупно 20 птица/младунаца је маркирано крилним маркицама и прстеновима у току 2021. године, док су на три јединке постављене сателитске платформе. „Вођа”, односно „гуру” целе „приче” о маркирању и мониторингу белоглавог супа на Увцу (односно Србији), последњих четрдесетак година је др Саша Маринковић (Одељење за екологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”).
Извештај о маркирању и мониторингу белоглавог супа, са обиљем табела, мапа и фотографија
Током 2021. године рађен је мониторинг фауне водоземаца и гмизаваца, наставак истраживања из 2019. године, опет, као што је то било и 2019. године, у сарадњи Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и управљача, односно Резерват Увац д.о.о.. Забележено је, током 2021. године, девет врста водоземаца – три врсте репатих и шест врста безрепих водоземаца, као и седам врста гмизаваца – три врсте гуштера и четири врсте змија. Нова врста на списку водоземаца заштићеног подручја је шумска жаба (Rana dalmatina). „Носилац” посла мониторинга фауне водоземаца и гмизаваца је светски признати стручњак, др Јелка Црнобрња Исаиловић, професор на Природно-математичком факултету у Нишу, Одсек за биологију и екологију и научни саветник Одељења за еволуциону биологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”. Стручност и ентузијазам др Јелке Црнобрња Исаиловић (али и њених сарадника) су импозантни!
Извештај о мониторингу водоземаца и гмизаваца
Мониторинг квалитета воде (анализа квалитета воде) на подручју Специјалног резервата природе „Увац” је, такође, рађен током 2021. године. Опет је носилац посла био Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, опет је Резерват Увац д.о.о. пружио подршку у виду чувара заштићеног подручја, рибочувара, возила, пловила... Сад, резултати... Могли би да буду знатно бољи! У делу 6. (Закључна разматрања) Студије наведено је:
„На основу свеобухватне анализе, детаљног прегледа заједнице макробескичмењака, силикатних алги (фитобентоса), фитопланктона, као и пратећих података (физичко-хемијских параметара, концентрације хлорофила, других теренских забелешки) може се закључити да је индикативни еколошки статус, односно потенцијал водних тела резервата „Увац“, генерално умерен до слаб.”
Зашто је то тако...? Део одговора је дат у самој студији Мониторинг квалитета воде (анализа квалитета воде) на подручју Специјалног резервата природе „Увац”, део одговора ћемо добити у наредној/наредним годинама, када је планиран наставак мониторинга.
У делу 7. (Препоруке за наредна истраживања) Студије наведено је:
„За наредни период се препоручује:
• Прикупљање података о изворима загађења (тачкасти – насеља, прехрамбена индустрија, дрвопрерађивачка индустрија, узгој стоке и свињогојство; дифузни – пољопривредне активности);
• Наставак анализе статуса вода подручја Резервата и водних тела која имају утицај на статус вода подручја Резервата;
• Анализа загађења пластичним отпадом, укључујући и микропластику;
• Разматрање питања интензивних ерозивних процеса подручја Резервата и околних области;
• Разматрање утицаја туристичких активности на подручје Резервата.
Предлог активности за 2022. годину налази се у Прилогу 2.”
О којим активностима се ради, као и о свему везаном за мониторинг квалитета вода, читајте шире у (обимној) Студији (чији су аутори др Стефан Анђус, координатор, др Момир Пауновић и многи други доктори наука) која се налази на линку:
Извештај о мониторингу квалитета вода
Током 2021. године нисмо запоставили ни рибарство. (Као ни свих претходних година; као што ће бити и свих долазећих година.) Наиме, рађена су ихтиофаунистичка истраживања младице (Hucho hucho). По конзервационом и рибарственом значају, младица заузима (баш!) истакнуто место у ихтиофауни вода рибарског подручја Специјалног резервата природе „Увац”. На овом послу, а као што је то био случај и много пута до сада, сарађивали смо са Институтом за мултидисциплинарна истраживања (који је при Универзитету у Београду), односно (опет) „старим знанцима” и, што је важније, врхунским стручњацима/ихтиолозима, др Мирославом Никчевићем и др Стефаном Скорићем, вишим научним сарадницима.
Извештај о ихтиофаунистичким истраживањима младице
Током 2021. године реализован је пројекат: Истраживање фауне слепих мишева у спелеолошким објектима заштићеног подручја СРП „Увац”. Подручје СРП „Увац” карактеришу, између осталог, бројни спелеолошки објекти, међу којима су најзначајнији следећи пећински системи: Ушачки пећински систем (Ушачка пећина, Ледена пећина и јама Бездана), Тубића пећина и Баждарска пећина. Носилац пројекта је био Биолошки факултет Универзитета у Београду, руководилац пројекта је била др Јелена Буразеровић, научни сарадник за ужу научну област: Екологија, биогеографија и заштита животне средине.
За 2022. годину је предвиђен наставак пројекта, односно истраживања фауне „малих бетмена”. А шта је рађено и какви су разултати у 2021. години, читајте у Извештају о резултатима пројекта Истраживање фауне слепих мишева у спелеолошким објектима заштићеног подручја СРП „Увац”.
На концу, последњих дана 2021. године, реализована је активност: Контрола успешности гнежђења белоглавог супа, са цензусом. За ову активност, опет смо ангажовали („позвали у помоћ”!) ЕУ „Чувари природе”, те укључили све „теренце” запослене у Резерват Увац д.о.о., као и лица ангажована по уговорима о привременим и повременим пословима. Обавеза ЕУ ”Чувари природе”, поред теренског рада, била је и да сачини детаљан извештај о спроведеној активности, поткрепљен табелама, фотографијама... Активност је успешно реализована, и поред екстремно тешких услова рада, односно великог снега и снежних наноса, те изузетно ниских температура, чак до -10С0.
Јасно је: иза нас је више него успешна „научна” година на Увцу!
Надамо се да ће „нешто слично” бити и у 2022. години!
Дарко Ћировић
Фотографије: Саша Прерадовић (пупавац, сива чапља, белоглави супови на хранилишту), Мирослав Никчевић („чиповање” младице), Новак Пејовић (белоглави супови у гнезду), Брано Рудић (поскок и зелембаћ) и Дарко Ћировић (остале)
